| Музеј |
МУЗЕЈ МИТРОПОЛИЈЕ ЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКЕ Музеј Српске православне цркве Митрополије загребачко-љубљанске (у Згради Митрополије Ђуре Дежелића бр.4) основан је 23. октобра 1981.године, а поставка за јавност отворена 26. априла 1985. године.Стална поставка била је у партеру ( шест просторија ) на површини од 423 квадратних метара.  Највећи број предмета чиниле су црквено уметничке драгоцености које су опљачкале усташе у Другом светском рату, и које су после многих захтева враћене Српској православној цркви тек 1983. године. Међу изложеним драгоценостима највише је било икона (67) од XVI до XIX века, иконописачка деле српских, руских и критских зографа, црквени метал (30) и текстил (11). Посебну уметничку и научно-историјску вриједност представљале су рукописне богослужбене књиге од XV до XVIII века; затим, литургијске књиге штампане у Млецима, Бечу и Москви; као и привилегије аустријских царева и молдавског војводе Јована Басарабе (15).Зграда Митрополије заједно са Музејом минирана је 11. априла 1992. године у 22.45 часова.Огромне количине експлозива разнијело је зграду Митрополије а тиме и црквено-умјетничке и друге предмете који су сведочили о духовном, културном и стваралачком бићу Срба на подручју старе Марчанске епархије, основане у ХВИ веку. ОТВОРЕН МУЗЕЈ СПЦ У ЗАГРЕБУ  СПЦ-а од јуче је богатија још једном вредном културном институцијом: у седишту загребачке митрополије, у Илици 7, отворен је обновљени Музеј Српске православне цркве. У присуству већег броја представника политичког, верског, културног и јавног живота града и Р. Хрватске, свечаност је започела извођењем химни „Ода радости”, хрватске „Лијепа наша” и химне "Светом Сави", које је извео хор загребачке цркве Св. преображења Господњег.Музеј су отворили министар културе Р. Хрватске мр. Божо Бишкупић и председник државне Комисије за односе са верским заједницама Фрањо Дубровић и домаћин митрополит загребачко-љубљански и целе Италије Господин Ј О В А Н. Митрополит Јован је указао на богату и мукотрпну историју изложених око 160 експоната насталих од XIII до XIX века и напоменуо: „Као митолошка птица феникс, која из пепела васкрсава, тако је и ова музејска поставка црквене ризнице из рушевина последњег ратног вихора доживела своју обнову, у новом сјају. Захвални смо свима који су учествовали у спасавању овог блага, посебно републичком заводу за заштиту споменика културе и града Загреба и сарадницима на овој музејској поставци.” Изражавајући уверење да ће ова сакрална ризница служити миру и зближавању људи, митрополит Јован је такође подсетио да је аутор ове изложбе у међувремену преминули врсни познавалац ове тематике проф. др Слободан Милеуснић, управник Музеја СПЦ у Београду. Господин Бишкупић указао је да велики дио од 160 изложених драгоцених експоната спада у фонд светске баштине, јер су настали у најбољим радионицама широм хришћанског света. Посебну историјску и уметничку вредност Музеја, како је истакао, представља збирка старих књига, од којих су једна трећина црквене, настале од краја XIII до XIX века.  Оценивши отварање Музеја СПЦ-а као значајан чин који обогаћује културни живот града и целе земље, Бишкупић је подсетио на важност суживота и заједништва те на поштовање свачијег културног наслеђа "које овако постаје део заједничке баштине у околностима модерне демократије”Учеснике свечаности поздравио је и градоначелник Загреба Милан Бандић.
|
