ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ЗАГРЕБАЧКИХ ВЕРНИКА СВЕТИЊАМА СРБИЈЕ

Црквена Општина загребачка је и ове године по други пут организовала поклоничко путовање за своје вернике 12.10.2007.год. Прво одредиште је био Манастир Лелић ,у близини Ваљева познат као родно место Св. Владике Николаја Велимировића.

Црква Св.Николаја епископа Мирликијског је задужбина Владике Николаја саграђена у моравском стилу, у прелепом природном амбијенту у селу Лелић.Живопис је урађен по замисли Св. Владике Николаја а краси га феноменална композиција страшног суда.Уз манастир и конаке посетили смо и музеј у ком се налазе личне ствари Владике Николаја. Одушевљени лепотом светиње и поклонивши се моштима Св. Владике Николаја упутили смо се у Манастир Пустињу који се налази на улазу у пустињску клисуру у близини Ваљева.

По легенди ктитор манастира је Краљ Драгутин који је од Угара у мираз добио Полимље и Мачву.Данашња црква Ваведења Пресвете Богородице потиче из 1622.год. и рађена је на темељу раније постојећег храма.Као и већину српских светиња и овај манастир је преживео своју голготу, пљачкање,паљење...поготово у српским устанцима од стране Турака.Чувши богату историју манастира,његове успоне и падове кренули смо путем Немањића према Пријепоњу и Новом Пазару.

Сутрадан смо обишли задужбину Стефана Немање прекрасне Ђурђеве Ступове.Овај велелепни манастир налази се на брду Рас недалеко од Новог Пазара и један је од најстаријих манастира Српске Православне Цркве.Његов задужбинар био је Стефан Немања а касније и Краљ Драгутин.Подигнут је у првим годинама владавине Стефана Немање до 1171.год. у Рашком стилу, а осликан је 1175.год. За време Краља Драгутина дозидана је и осликана припрата.Каже се да је манастир настао тако што се Стефан Немања заветовао да када изађе из једне пећине (у којој је био затворен) подићи ће у славу Св.Георгија овај краљевски манастир.Као што су нам рекли монаси манастира који су нас срдачно примили Ова светиња је доживела страшна страдања током голготе српског народа али захваљујући Богу данас је то једно велико градилиште и његова обнова још увек траје.

Одушевњени величином Ђурђевих Ступова упутили смо се у Манастир Сопоћане који се налази исто близу старог Раса престонице Великог жупана Стефана Немање.Манастир је задужбина Краља Стефана Уроша И и зидан је у Рашком стилу 1260 год.иако је његов спољни изглед романског стила. Његов прелеп живопис је врхунац не само српског него и византијског сликарства уопште.И нас је као и многе вернике и посетиоце одушевила фреска Успења Пресвете Богородице која захвата 40 метара квадратних.На једној фресци су приказани Стефан Немања,Стефан Првовенчани и Стефан Урош један поред другог како сваки од њих у руци држи макету свог манастира.Задивљени српском историјом,њеним владарима и нашим манастирима упутили смо се у Лавру Св.Саве, Манастир Милешеву задужбину КраљаВладислава другог сина Стефана Првовенчаног.Многи биографи кажу да је Краљ Владислав почео да зида манастир Милешеву одмах по ступању на престо тј. после 1234 год.

Рушен и разаран од стране турака свој највећи процват после Косовске битке доживео је у 16 веку.По речима О.Нектарија настојатеља ове светиње имао је око три стотине монаха,угледан ,богат, прави духовни и културни центар срба.Помињу се и манастирске штампарије и то прва 1544.г. и друга 1557 год.Зидан је у рашком стилу а његове поједине фреске које га и данас красе, потичу још из 13 века.У овом богатом манастиру уз Краља Владислава налазиле су се и мошти Св.Саве које су боравиле у Милешеви све до њиховог спаљивања 1594/5 год. у Београду на Врачару.Св.Сава је био симбол Милешеве што је веома утицало на њен углед и утицај.Монаси манастира Милешеве су сматрани чуварима тела Св.Саве , а то је била веома велика част.Ни после спаљивања моштију Св.Саве његов култ није замро него напротив још увек је снажан а поготово у овој великој светињи-Лаври Св.Саве.На повратку у Загреб посетили смо манастир Троношу код Лознице.

За задужбинара овога манастира спомиње се Краљица Катарина жена Краља Драгутина која га је саградила између 1276. и 1282.год.Страдао је од стране Турака крајем 15 века када је порушен до темеља, манастир је обновљен у 16 веку а црква Ваведења Пресвете Богородице је подигнута 1559. године.Подигнут је у Рашком стилу а његов богат фрескопис потиче из 19 века.У време српских устанака манастир постаје велико средиште,како за подизање буна против турака тако и за просветитељство народа.Манастирску школу похађао је и Вук Стефановић Караџић који је прва слова изучио баш овде. Манастир на уласку у саму порту краси капела Св.Пантелејмона са чесмом питке воде коју су по легенди подигли Југ Богдан и његови синови пре поласка на Косово. Са завршеном посетом манастиру Троноши завршило се и ово поклоничко путовање које ће свима од нас остати у незаборавном сећању.