ОСВЕЋЕЊЕ ЖИВОПИСА САБОРНОГ ХРАМА СВ.ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ЗАГРЕБУ

По благослову Свјатијејшег Патријарха Московског и све Русије Алексеја II , а на позив Митрополита Загребачко-љубљанског и целе Италије Господина Г. Јована, Загреб је на радост и одушевљење свих православних верника посетио Високопреосвећени Архиепископ Рјазански и Касимовски Господин Г . Павле. Стигао је у пратњи Ђакона О.Димитрија Фетисова дан уочи празника Преображења Господњег да би осветио фреске новообновљеног Саборног Храма Преображења Господњег у Загребу и служио празничну Литургију.

Поздрављајући долазак Архиепископа,Митрополит Јован је рекао да су дуготрајне пријатељске везе између Срба и Руса још више ојачале након Октобарске револуције када су у Загреб у великом броју почели пристизати избеглице из Русије. У тим тешким временима Преображенски Храм постао је дом за све руске вернике. Многи су руски свештеници служили у овом храму те су низ година руководили црквеним хором. На тај се начин руска традиција уткала у историју и живот ове цркве те чини њен нераскидиви део, тако да је и посета Архиепископа Павла још један значајан догађај у низу пријатељских сусрета и контаката између две сестринске цркве и два братска народа. Навечер, по доласку Архепископа Павла служено је свечано празнично бденије, а сутрадан гост је началствовао у празничној литургији у којој су му саслуживали Митрополит Загребачко-љубљански и целе Италије Г.Јован и викарни епископ моравички Г.Антоније намесник српског подворја у Москви (цркве Св.Апостола Петра и Павла ).

Чин освећења живописа Преображењског храма као и сама литургија прошли су у величанственој атмосфери, прожетој дубоким емоцијама, духовном радошћу и усхићењем. А изговарањем јектенија О.Димитрија иначе талентованог студента Богословије, напросто је одушевило све вернике који се суделовали у литургијском слављу.

У каснијем обраћању верницима, Архиепископ је рекао да свој долазак доживљава као гест љубави и подршке коју Руска Православна Црква пружа верницима Српске Православне Цркве у свим тешкоћама којих је било пуно у прошлости и којих ће још бити и у будућности. У том контексту посебну важност у данашњем свету добива идеја славенског јединства, које-иако га многи схваћају као нешто усмерено против неког трећег – јест искључиво јединство у име мира и љубави према Богу и ближњему, у духу праве хришћанске соборности.О томе да порука Архиепископа Павла има дубоко значење сведочи и његово дубоко искуство пастирскога служења у многим земљама изван Русије. Седам година свога живота Високопреосвећени провео је у Јерусалиму,осам година у САД-у и још три године у Мађарској и Аустрији. Изузетно је добро упознат с условима у којим живе и раде различите националне мањине, расејању са свим тешкоћама страних цркава,тако да истински разуме насушне потребе верника.

На крају свечане Литургије Митрополит Загребачко-љубљански и целе Италије Г. Јован одликовао је угледног госта из Русије Архиепископа Павла,Епископа Антонија , Амбасадора Руске Федерације у Р.Хрватској М.А.Конаровског, о.Димитрија, а такође све чланове сликарске групе под вођством Николаја Мухина Орденом Катарине Кантакузине Бранковић I и II реда.

Овај свечани догађај Литургије и освећење живописа уживо је преносила и Хрватска телевизија на свом 2 програму.

Након освећења фресака Преображењска је црква заблистала пуним сјајем. Новим је живописом означен почетак враћања српско-византијског стила у осликавању црквених зидова или као што је нагласио Митрополит Јован – својеврстан продор Истока на Запад. Према његовим речима, живопис је већ добио у јавности високу оцену, а имат ће велико духовно и уметничко значење за многе касније генерације верника као и за све оне које занима историја црквене уметности. Митрополиt Јован је још првог дана боравка после Доксологије упознао Архиепископа Павла са целокупном иконографијом храма, с критеријима одабира и распоређивања појединих композиција у храму, а такође с одређеним тешкоћама у живописању с којима су се сусретали сликари приликом извођења радова. Наиме, код осликавања храма у византијској традицији, било је такође потребно водити рачуна и о чувању старе традиције украјинског сликарства, на темељу које је већ раније формиран одређени фонд иконографије.

БИОГРАФИЈА : АРХИЕПИСКОПА РЈАЗАНСКОГ И КАСИМОВСКОГ

ГОСПОДИНА Г. ПАВЛА

Архиепископ Рјазански и Касимовски Павле (Георгиј Васиљевич Пономарјов) рођен је 19. фебруара 1952. године у граду Караганда, у радничкој породици. Године 1976. завршио је Московску духовну богословију, а 1980 - Московску Духовну Академију те стекао ступањ магистра богословије. Монашки постриг примио је у Троицко-Сергијевој Лаври 1977. Идуће је године рукоположен у чин јерођакона, а затим јеромонаха. Од 1979. до 1981. био је референт Одељења за вањске црквене везе. Од септембра 1981. радио је у Руској Духовној Мисији у Јерусалиму најпре као члан Мисије, а 1986.-1988. као њезин председник. Године 1983. Патријарх Јерусалимски Диодор I. поставио га је за игумана, а 1986. узведен је у чин архимандрита. Од 1988. до 1992. био је намесник Псково-Печерског манастира.Одлуком Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Алексија II. 1992. хиротонисан је за епископа Зарајског. Управљао је Патријаршијским парохијама у САД-у и Канади.19. Априла 2000 године бива премештен за епископа Будимпештанског Аустријског и Мађарског. Произведен у чин Архиепископа 23.фебруара 2001.године. 7. маја 2003.године постављен је за Архиепископа Рјазанског и Касимовског.

Награђен орденима:

* Преподобног Сергија Радањешког II реда (два пута)
* Светог и благоверног књаза Данила Московског II реда
* Орденима Антиохијске,Јерусалимске и Америчке Православне цркве
* У Њујорку, САД, на Свето-Николајевском Патријаршијском Сабору Блажењејши Митрополит Америке и Канаде Герман уручио је Архиепископу Рјазанском и Касимовском Павлу сребрни орден светитеља Инокентија Московског , просветитеља Америке.

ТЕХНИКА ОСЛИКАВАЊА ХРАМА

детаљније